Πώς να καταλάβετε το Ελέυθερο Λογισμικό

Misconceptions about free software, corrected.

The software industry can't keep going if programmers don't get paid

Worried woman

Да започнеме со еден едноставен факт: програмерите на слободен софтвер сакаат да бидат платени, и сите треба некогаш да купат ручек.

Кога споменуваме слободен софтвер, мислиме на слобода а не цена. Можете да платите за слободен софтвер (или софтвер со отворен код 1), кој потоа можете да го изучувате, менувате и копирате по ваша волја.

Како работи? Може да гледате на тоа на овој начин: софтверот е само код, кодот е само математика. Кога еднаш ќе го видиш софтверот како корисна математика, разработен јазик, не како кај обичната сопственост, нема причина да забраниш други да го искористат.

Исто како во математиката (каде никој не бара сопственост на равенка), софтверот бара напредно знаење за да се адаптира, подобрува и да се применува правилно. Овде генерално програмерите заработуваат пари: многу потрошувачи, првенствено компаниите се волни да платат за редовни сигурносни ажурирања и подобрувања на софтверот.

Компаниите за слободен софтвер имаат корист од многу децентрализираниот систем на развој со голем број на придонесувачи-волонтери. Приходите во индустријата за слободен софтвер можеби се помали од оние во комерцијалниот софтверски сектор, но не се занемарливи. На крај индивидуалните корисници генерално користат бесплатен слободен софтвер.

Слободниот софтвер не е за да го отстрани поттикот на програмерите. Тој е за да се гледа на кодот како на знаење кое не треба да се крие од корисникот. Функционира со поинаков бизнис модел, во кој веќе многу компании добро работат.

Innovation is killed in free software

Вообичаена перцепција е дека ако секој може да копира идеи, иновацијата ќе биде задушена.

Всушност слободата често е клучна за инвентивен и успешен софтвер.

  • На секој му е дозволено и е охрабрен да работи на тоа;
  • Многу луѓе се волни да учествуваат;
  • Нема потреба повторно да се измислува нешто, идеите можат директно да се подобруваат.

Некомерцијалниот софтвер се наоѓа во многу области: да наброиме само неколку:

Software should Just Work

Секој треба да се грижи дали неговиот софтвер е слободен.

Замислете да купите автомобил на кој ви е забрането да го отворите капакот на моторот. Не е важно дали знаете како работи автомобилот – поентата е дека никој нема да може да го провери моторот. Како може да му верувате на вашиот автомобил ако на никој не му е дозволено да провери дали е сигурн, да не истекува нешто, дека не е штетен за општеството и околината?

Идеата е иста и со софтверот – освен што кодот прави многу повеќе од само движење на автомобилот. Софтверот работи на компјутери, телефони, телевизори, медиа плеери и повеќе, пренесувајќи ја информацијата и нашата култура.

Слободниот софтвер е важен како слобода на говор, како слободен пазар. Ако софтверот е слободен, корисниците имаат контрола и слобода врз него.

The good news are: free software also Just Works. And in fact, it often Just Works Better. Pop in a GNU/Linux live USB stick in your computer at start-up, to try a full-featured, well-organised system, without installation, so you can judge by yourself.

Free software doesn't respect authors' copyrighted and patented software

За да го одговориме ова правилно, прво мора да направиме јасна разлика помеѓу авторски права и патенти. Авторско право е право гарантирано на авторот врз неговото/нејзиното дело (на пример текст од книга или изворен код на програма). Од друга страна, патент е купена, регистрирана ексклузивна контрола врз процес, апликација или идеа.

Copyright is very important in free software. It is the very mechanism, central to the GNU General Public License, which ensures that free software remains free, and that authors are credited for their work. Programs are copyrighted, whether they are free or proprietary.

Секој автор на комерцијален софтвер може лесно да провери дали неговите авторски права се прекршени во апликација од слободен софтвер, бидејќи нејзиниот изворен код е лесно достапен.

Од друга страна, софтверските патенти се многу контраверзен концепт. Да скратиме: не постои такво нешто како "патентиран софтвер". Преку регистрирање на патент некој може да бара сопственост врз процес. Патентот потоа се однесува на целиот софтвер кој го користи тој процес, без разлика дали е комерцијален или слободен.

Патентиран софтвер:

  • Се скапи и со гаранција од само неколку години после примената;
  • Се ограничени географски (патент гарантиран во САД е безвреден во Европа);
  • Имаат долг животен циклус (често 20 години) во индустријата што напредува брзо;
  • Often apply entirely trivial processes.

Како такви, ретко се употребуваат за да им користат на иноваторите (и всушност, ретко се користат од самите иноватори).

Може да се каже дека секој софтвер со средна големина ги прекршува патентите, во повеќе земји, без разлика дали е слободен или не.

Зависно од можноста на холдинг компаниите да покријат многу големи правни трошоци, или да возвратат со други закани со патенти, авторски права и ограничувања можат да се применат врз тие патенти.

Прочитај повеќе:

Free software is like communism

Подржувачите на оваа идеа заговараат дека не може да има приватна сопственост со слободниот (или "отворен код" 1) софтвер. Да одговориме на ова со пример.

Да замислиме дека користиш една апликација која е слободен софтвер, дома и во твојата компанија. Пронајде одличен начин да ја подобриш, така што сега со твојата изменета верзија, твојот компјутер работи подобро и твоите фабрики работат двојно побрзо!

Оваа изменета верзија е твоја лична верзија. Не си обврзан да кажеш на никој за неа, ниту мораш да го делиш профитот што го направи со неа. Ти едноставно ја искористуваш твојата слобода да користиш и менуваш слободен софтвер.

Што лиценцата на слободниот софтвер бара е всушност ако го редистрибуираш овој софтвер мора да го зачуваш слободен. Имено, ако продаваш ЦДа со твој софтвер на нив, или ако почнеш да дозволуваш на луѓе надвор од твојот дом или компанија да го користат, тогаш мораш:

  • Или да ги дадеш на сите истите права кои ти ги имаше кога го доби оригиналниот софтвер, тоа е, слобода да се прегледува, менува и редистрибуира твојата изменета верзија;
  • Или, да ги направиш оригиналниот софтвер и твојата тајно издание на него целосно посебни (тоа е, твоето издание не треба да содржи ништо од оригиналната работа).

So in fact, you have more "ownership" over free software than over proprietary software – where the programmer decides everything you can and can't do with the software.

Слободниот софтвер нема ништо заедничко со политичкиот систем. Можеш да користиш слободен софтвер врз комерцијален, исто толку добро како и спротивно. Лиценцата за слободен софтвер едноставно е законски, етички договор помеѓу програмерот и крајниот корисник.

Free software can't be secure

Овој аргумент главно се однесува на тоа што изворниот код на слободниот софтвер е достапен, па е помалку веројатно дека ќе биде безбеден.

Краток одговор: Мнозинството од серверите работат со слободен софтвер. Тие се главните мрежни компјутери кои ги чуваат осетливите или доверливи информации како што се твоите банкарски детали или трговски тајни.

Попрецизен одговор е дека таа достапност на изворниот код е гаранција за сигурност а не слабост. Слободата на софтверот обезбедува тој да биде прегледуван, тестиран и подобруван од многу широка заедница. Добрата брава е сигурна бидејќи технологијата која се користи да се дизајнира е отворена, а може да ја отвори само сопственикот на клучот. Истото важи и за софтверот.

Need examples? Have a look at the Firefox web browser, the Apache HTTP Server, the Nginx web server, the Dovecot email server, the Exim mail transfer agent, the OpenPGP encryption system, or the OpenBSD operating system. And there are no spyware or viruses under GNU/Linux.

I'm on my own with free software

Воопшто не.

  • Ако бараш добра документација и форуми за подршка да ти помогнат, има многу достапни за слободниот ("отворен код") софтвер.
    Each GNU/Linux distribution has its own community (for example, Ask Ubuntu or Ask Fedora), but there are also general GNU/Linux help communities, like Unix & Linux Stack Exchange.
  • There are many real-time discussion channels for the free software community. IRC, or Internet Relay Chat, is a real-time, text-based form of communication. You can have conversations with multiple people in an open channel or chat with someone privately one-on-one. Major GNU/Linux distributions have their own dedicated IRC channels where you'll find users and developers that are happy to answer your questions. Here you can find the IRC channels for the distributions we recommend:
  • All major GNU/Linux distributions offer help – free of charge – through mailing lists:
  • If you need someone you can reach on the phone anytime to assist you, the companies behind most distributions provide commercial support: see Debian consultants, Ubuntu Commercial Support, or Red Hat Enterprise Linux for example.


  1. ^ a b What we call "Free Software" here is also often called "Open Source Software". In practice the requirements are identical, although because the term "open" doesn't call to mind freedom, it misses the point. Read our FAQ entry: Are "Open Source" and "Free Software" the same thing?.